Одговор Алексеју Кишјухасу
Алексеј Кишјухас, колумниста "Данас" један је од врлих апологета Великог Црвеног Вође, који већ недељама бесрамно шири лажи, мржњу и претње са страница овог листа.
У свом последњем тексту, "Чега нас је то срамота?" дотични Кишјухас, изгледа, највећи Брозољуб у Србији нас пита: "Чега се ми то стидимо у комунизму?".
Па да му одговоримо:
-Срамота нас је свих оних које су комунисти стрељали да би створили свој рај на земљи и успут се уселили у дедињске виле. Срамота нас је пред војводом Петром Бојовићем кога су црвене звери мучиле у затвору, од чега је и преминуо. Опет због виле у којој је живео. Стидимо се и пред Бориславом Пекићем, највећим господином међу српским писцима, кога су као осамнаестогодишњака одвели у затвор јер се, страшног ли греха, залагао за демократију.
Хвалите се формирањем Ужичке републике. Па њу су заједно формирали партизани и ЈВуО. Знате ли, друже Кишјухас, да је први задатак који су комунисти тада имали било проналажење и ликвидација Живојина Павловића, предратног комунисте и ветерана Шпанског грађанског рата који је имао несрећу да оде у Совјетски Савез и својим очима види обећани рај на земљи. О том искуству је написао "Биланс совјетског термидора", што га је у "ослобођеном Ужицу, на крају коштало главе. Наравно, сходно својој зверској природи, другови партизани су пре тога морали мало да га муче. Ломећи кости покушавали су да сломе и дух старог борца. Нису успели! Те 41. у Ужицу су стрељали и академског сликара Михаила Миловановића. Вероватно им се нису свиделе његове слике.
"Пред тим језивим призором немо стојимо сви, нарочито родбина. Она не може да препозна лешеве својих милих и драгих, јер су страшно унакажени и без појединих делова тела. Руке и ноге су им поломљене; зуби повађени грубим клештима још док су били живи; лобање су им размрскане дрвеним маљевима, чије су ударце чули становници најближих кућа оне свете ноћи уочи Божића. Све у свему, прави пакао на земљи, у који су дотерани и у коме су страдали праведници, Срби правослане вере и национално опредељени. То су били људи из свих друштвених редова, од судије до обичног радника. Њихова је једина „грешка“ била што нису прихватли безбожнички комунизам.", рекао је мајор Јоксимовић док је родбина сакупљала откопане остатке својих најмилих из Пасјег гробља код Колашина. Било их укупно 240.
Обиђите масовне гробнице у Камничкој долини у Словенији, па видите зашто се толико стидимо свега онога што су ваши партизански узори радили током и на крају Другог Светског рата.
На крају, лепо је видети удружене Кишјухаса, Весну Пешић, Дачића, Вулина, Небојшу Стефановића и сличне. Фали вам, још само, Мирјана Марковић! Увек сте и били истомишљеници, само сте се мало поделили пошто је Црвени Барон отишао у вечна ловишта. Данас сте опет заједно, на истој страни. Оној која је супростављена свим цивилизацијским тековинама: демократији, слободи, правди, истини и на крају самој људскости.Зато нас је срамота, што такви као што сте Ви, дајете себи за право да данас говорите о најодликованијем српском војнику, човеку који је први у Европи подигао устанак и који се све време борио против две немани, комунистичке и фашистичке.
Јесте, срамота нас је, али знајте "Из ове наше победе, јавља се Сунце слободе!"
